Šta je Novosadski?
Šta to Novi Sad čini posebnim?
Većina Novosađana je ponosna na svoj grad.
Volimo ga i prosto sijamo kada nas hvale.
Volimo kada u naš grad za vreme Exit festivala navale stranci koji se oduševe gradom i nama koji smo fini, kulturni i veoma gostoljubivi.
Hm...baš smo fini!
Novosadski je voleti svoj grad i sa strasću praviti fenomenalne fotografije...to je ovih dana veoma moderno.
Novosadski je hodati polako Dunavskim parkom.
Leti otpadati na Štrandu, Šodrošu ili Bećarcu.
Ne bacati smeće na ulici,
Javljati se starijim sugrađanima.
Javiti se komšiji,
Pomoći onima koji su u nevolji.
Nahraniti gladne.
Nahraniti pse na ulici
Osećati se bezbedno u svom gradu i još mnogo toga kada bi se lagali.
Bilo nekada!
Umemo da glumimo?
Kakvi smo zaista?
Sakrivamo se iza nekih predrasuda i sopstvene nemoći pa krivimo Bosance ili ko zna koga još ali oni su nam najkrivlji.
A, da i Crnogorce baš ne mirišimo zato što su oni zauzeli sve direktorske pozicije u gradu.
Da, i uvek je neko drugi kriv.
Ako su nam Bosanci krivi za prljav grad, ako njih krivimo za bahatost u saobraćaju , za nekulturu, zašto smo i mi preuzeli takav model ponašanja?
Da li su nas oni naterali?
Zašto je kriminal u porastu?
Zašto su Novosađani sprečili beskućnike da se sklone od zime u prostor koji im je grad namenio a nalazi se u jednoj zgradi u centru Novog Sada?
Da li je i to Novosadski?
Zašto ne kažemo : Dobar dan kada ulazimo u lift u zgradi već samo spustimo glavu?
Zašto bacamo smeće pored kontejnera ili nasred ulice?
Da, i Beograd nam je kriv jer nam uzima naše pare
Da li je to Novosadski?
Kult Novosađana još uvek živi , ima ga negde i polako odlazi u legendu.
No, moram podsetiti da su i Bosanci Novosađani mada se mnogi tako ne osećaju uprkos činjenici da žive u ovom gradu, kao i Kinezi i svi drugi.
Nije novosadski deliti i mrko gledati nekog samo zato što drugačije govori od nas.
A šta ćemo uraditi da se sve ovo promeni?
Verovatno ništa i u svom prepoznatljivom maniru se duriti zato što sve što je bilo nekad, lagano odlazi u zaborav i smešta se na policu sa uspomenama.
Verovatno takvu sudbinu doživljavaju i drugi naši gradovi.
Autor ovih super slika je Branislav Mamić koji živi u Novom Sadu i često me svojim slikama podseti na neko skoro zaboravljeno mesto u našem gradu.
On svojim slikama daje neku drugačiju notu našem gradu.
Nenametljivo nam ukazuje na činjenicu da Novi Sad ima da pokaže više od tvrđave i samog centra grada, da su njegove ulice stidljivo mirne a ponosne uprkos zapuštenosti i nemaru a da je Dunav uvek tu, i leti i zimi.
Svi smo mi Novosađani.
Bez obzira odakle i kada smo došli, grad će nas prihvatiti a na nama je da i mi prihvatimo kulturu, tradiciju, toleranciju, govor... da poštujemo ono što nam pruža ili Ne?
Kažu da su Novosađani zatvoreni i hladni što je delimično istina.
Ima toga ali nisam čuo da je osoba koja je prihvatila Novi Sad kao svoj grad, imala problema da se uklopi
Ako kojim slučajem smattrate da je ovaj tekst dobar i vredan deljenja, e pa vi onda delite...hvala!
.Tekstovi koje možda vredi pročitati:
Novosadski Gari i Brat?
Kakve su Novosađanke?
Po čemu je poznata Detelinara?
Rukavac Dunava,zvani Šodroš