Šetali ste njegovim ulicama, videli mnogo ljudi, kafiće i restorane,čak ste i sreli poznanike a stičete utisak da to nije vaš grad?
Svaka generacija nosi neku svoju kulturu i navike kao i promene što je normalno a ja bi se osvrnuo na neke očigledne, za nas iz prošlih vremena.
Devedesetih godina je u našem gradu Novom Sadu na jednoj zgradi,napisan grafit :'' Primetili smo da u Novom Sadu ima i novosađana'' a sada ne želim da izazovem bilo čiji gnev il da se neko uvredi, jer je Novi Sad uvek bio grad velikog srca i svima je bio dobar domaćin.
Ali, danas bi se mogao napisati grafit:''Primetili smo da među novosađanima ima i novosađana .''
Ja sam generacija '' Garija '' što zaista ne znam kada je nastalo i ko je to smislio ali znam da su se tako zvali i novosađani pre mene, to se gotovo podrazumevalo.
Danas su svi '' Braća'', svi su nabildovani, ošišani na opasno i mnogo ljuti.
Bilo je nakada normalno javiti se osobama starijim od sebe sa : '' Dobar dan'', čak i postaviti pitanje:'' Kako ste? ''
Danas se tako nešto smatra gotovo neprimerenim a ponekad kao i uvreda. Često se desi da, kada na poslu pitam stranku :'' Kako ste? '', dobijem zbunjen uzraz lica i protiv pitanje:''Što, da li se mi znamo?''
A ja tužno odgovaram:'' Ne, ne poznajemo se al su me roditelji tako vaspitali.''
Pozivam sve novosađane da ponovo postanu novosađani i vrate se pravim vrednostima i da se javljaju jedni drugima na ulici jer : ''Nije teško biti fin.''
Ako se slažete sa mnom , molim vas da ovaj tekst podelite sa svojim prijateljima na Facebooku i drugim socijalnim mrežama.
Hvala!