Da li ste se ikada zapitali: Ko su te devojke koje vam se javljaju kada pozovete taxi?
Već neko vreme započinjem pisanje teksta o osobama bez kojih taxi delatnost gotovo ne bi mogla funkcionisati. Taxisti bi bili kao slepi na ulici, stranke bi vijale taxi vozače po ulici a ni jedni ni drugi ne poštuju i ne cene rad dispečerki tj dispečera.
Dobar dispečerski centar je osnova dobrog udruženja, od njega zavisi brzina kojom će biti predata neka vožnja odnosno koliko će brzo stranka dobiti vozilo a mnogo puta i da li će dobiti vozilo?
Dispečerski centar uglavnom čine devojke ( starije ili mlađe dame) ali i muškarci a svi oni moraju biti komunikativni, da imaju prijatne glasove i brzo pričaju, jasno i glasno...uglavnom tako al se desi ponekad da neko zaluta u te vode ali ubrzo shvati da taj posao nije za njega.
Dispečerski posao je najmanje cenjen i plaćen a veoma je stresan jer dispečeri moraju da prate rad taxi vozača tj odgovaraju na pitanja, ponavljaju adresu ili broj kuće na koju taxi vozač mora da ode.
Taxi vozači uglavnom zaborave ono što im je dispečer rekao, gotovo istog trena što se meni dešavalo, pa zahtevamo da nam se ponovi adresa ili samo broj a za to vreme dispečeri pokušavaju da ubrzaju rad, da predaju što više vožnji.
Nije strano da se stranke istresaju na dispečere, da psuju, vređaju pa čak i prete, zašto?
To, nikada nisam shvatio.
S druge strane smo mi taxisti a i nas ima raznih, od kulturnih do onih bahatih i jednostavno nekulturnih pa njih krivimo što nema posla ili što je lepo vreme...ponekad su taxi vozači i duhoviti preko mreže pa provociraju mlade koleginice... opet, čemu to?
A s treće strane su gazde dispečerskih centara koji imaju svoja očekivanja kao što su: da im dispečer radi za 20.000 dinara,možda malo više, da nisu prijavljeni, da rade u neadekvatnim uslovima, zimi u hladnim prostorijama a leti, zna se! Klima uređaj je misaona imenica ali ventilator je već dostižan.
Ja sam lično imao svoje favorite tj omiljene dispečere sa kojima sam se uvek lepo slagao i koji su mi puno pomogli a moram spomenuti jedan od najlepših i najljubaznijih glasova koji sam rado slušao a on je bio nošen pozitivnom životnom energijom koleginice Vesne koja je radila u ''S.o.S'' taxiju s početka 2000.tih godina. Kolege će se setiti tog divnog glasa i te divne žene. Danas, s obzirom da više ne taxiram, volim da pozovem dispečerski centar taxi udruženja '' Vojvođani '' i da se podsetim Vojkinog glasa koji je uvek smiren i neverovatno ljubazan.
Taj glas je veoma bitan za taxi udruženje, oni zadržavaju stranke, oni znaju sve o tim strankama, kada zovu, gde ide, kada se vraćaju...
Bez njih se ne može!
Ovo je bio kratak tekst o osobama koje su u senci a zaslužuju da se o njima piše jer taj posao ne može da radi svako.
Vredi pročitati: Uvod u taxi priču Novog Sada
Korisnici taxi usluga u Novom Sadu
Taximetar otkucava i kada stojite na semaforu. Zašto?
Kakve su Novosađanke?
Ako mislite da je ovaj tekst dobar i da zaslužuje i drugi da ga pročitaju, molim vas da ga podelite sa svojim prijateljima na Facebooku i drugim socijalnim mrežama.
Hvala!