Ima li Srbija heroje?
Ko su Srpski heroji novije istorije?
Poznato je da se u Srbiji brzo zaboravljaju ljudi, događaji a istorija se menja od izbora do izbora.
Verovatno će se mnogi složiti da su Srpski sportisti zaista heroji, junaci na koje se vredi ugledati.
No, u ovom tekstu neću pisati o sportistima već o čoveku koji je obeležio jednu epohu, vladavinu i diktaturu Slobodana Miloševića, njegovog đelata a on sam je bio jedini glas razuma u to vreme.
Danas su zvanično i otkrili veliku tajnu i obelodanili ko je ubio Slavka Ćuruviju?
Mediji ceo dan pričaju o tome a prethodnih nedelju dana se najavljuje istorijsko hapšenje i završavanje komplikovanog slučaja.
Slavko Ćuruvija koji je rođen 1949 godine a ubijen 1999 godine i danas govori o Srbiji i režimu Slobodana Miloševića kao i režimu posle Miloševića u koji su se implementirali SPS i Jul i sve ove godine pod plaštom demokratije vodile državu.
Sagledavajući ceo ovaj slučaj, možemo uvideti apsurdnost naših vlada jer Demokrate nisu uspele da reše slučaj za vreme svojih mandata a ovi novi tj stari uspevaju i na kraju oni postaju borci za pravdu i slobodu medija i ko žna šta još?
O Slavku Ćuruviji njegove kolege mogu ozbiljnije da pišu a ja ću napisati koju reč, onako laički.
Bio sam gotovo dete i ostrašćen u svojoj želji da se nešto promeni u tadašnjoj Jugoslaviji.
Verovao sam da postoji lepša i bolja budućnost koju je režim Slobodana Miloševića uspešno gušio.
Korak po korak smo počeli da bivamo i slepi i gluvi.
Mediji su iz dana u dan gušeni.
Mnogi novinari su prestajali da pišu iz bojazni za svoj život ili od odlaska u zatvor..
Na tržištu pisanih medija je ostala '' Naša Borba '', rame uz rame sa '' Dnevni telegraf ''
'' Evropljanin '' a njihov osnivač je bio upravo Slavko Ćuruvija.
Dnevni list '' Naša Borba '' je donošenjem zakona o medijima, ubrzo ugašen i Srpska javnost ostaje sa samo 2 lista.
Tih dana sam radio u trafici i pomno sam pratio sva dešavanja, čitajući upravo ''Evropljanin'' i
''Dnevni telegraf''.
Počelo je bombardovanje.
Borba na svim frontovima i gotovo da se očekivalo da će se režim Slobodana Miloševića razračunati sa neistomišljenicima tj '' Stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima''.
I ja sam bio strani plaćenik i domaći izdajnik.
No, prošlo je 14 godina od ubistva Srpskog heroja Slavka Ćuruvije a Srbija je u potpuno apsurdnoj situaciji jer su njegove ubice uhapsili ljudi koj su u to vreme bili na vlasti tj deo režima a smatra se da je to ubistvo politički motivisano.
Srbija ima mnogo heroja koje zaboravlja počevši od Ivana Stambolića, Dade Vujasinović, Milana Pantića i mnogih drugih koji su se borili za istinu, za nas a šta smo mi uradili?
Davno sam doneo odluku da neću pisati i razmišljati o politici jer sam razočaran kao i mnogi drugi jer je istina bolna...Svi misle samo na sebe!
Kada ćemo se promenuti?
Kada ćemo početi da razmišljamo?