Priča o raju i paklu se nekako nameće.
Auh!
Šta raditi sa istinom?
Šta je istina?
Pre 2 dana me sin, koji ima 4 godine pitao: '' Tata, hoćeš li i ti otići na daleki put kao Baba i Deda?''.
Tim odlaskom na daleki put sam se bavio neko vreme tj smišljao kako da objasnim detetu da Bake više nema i da je neće biti?
Kako reći istinu a ne slagati ta divna stvorenja?
Slušam svoju suprugu kako objašnjava sinu da postoji raj ali i pakao i da je Baka otišla na daleki put ka tom raju...i sugeriše mi da se složim sa tom pričom.
A ja? Večiti pobornik '' realizma'' tj onoga što je opipljivo i razumu prihvatljivo, ne mogu da se složim sa pričom o raju i paklu i svim tim teškim rečima koje proizilaze iz biblije i drugih knjiga a tako se olako shvataju i izgovaraju jer sam svestan da svaki početak ima kraj.
No, deci treba u nasleđe nešto ostaviti i objasniti da dođe trenutak za rastajanje,da smo mi privremeno na ovom svetu i da od nas zavisi šta će ostati kada krenemo na daleki put...
Ali, nisam toliko vešt da bi mogao moju teoriju i moje shvatanje smrti objasniti malom filozofu.
Kako mu objasniti da sve umire i nestaje fizički a da su tu sećanja, da su tu uspomene, da je tu čitav jedan život i da svaki trenutak treba iskoristiti i u ljubavi provesti?
Teška su to pitanja...
Nisam pametan!