Nisam jedan od onih mudraca što sa 33 godine zbore kao da im je 70-ta i što sve znaju.
Plašim se velikih reči i velikih misli koje nisam sam smislio.
Shvatio sam da sam sretan u svom neznanju jer mi ono daje širinu i mogućnost da saznam i naučim nešto novo, znam da ne znam!
Ali ima jedna škola koja se ne završava u samoj školi i nju nam život pripremi, takozvana '' Životna škola '' koja nas upropasti ili neverovatno ojača.
Moramo pasti da bi smo znali da smo ustali.
Nakon mnogo padova i poderanih kolena, moj pogled je fokusiraniji i umem prepoznati priliku i nepriliku kao i ljude il samo njihovo obličje kojeg se klonim.
Pitanje je kako ćemo prihvatiti prepreku na koju nailazimo?
Kao problem ?
Ili kao izazov?
Verujem da nam život kroz svaki problem sa kojim se suočavamo tokom života, zapravo šalje poruku i novu lekciju, priliku da naučimo nešto.
Ako smo dovoljno budni i svesni, možda i promenimo nešto u našem načinu razmišljanja kao i u životu...
Ako mislite da je ovaj tekst kvalitetan i da zaslužuje da ga vaši prijatelji pročitaju, molim vas da ga podelite sa svojim prijateljima na Facebooku i drugim socijalnim mrežama.
Hvala!