'' Svaki početak ima svoj kraj, rodili smo se da bi umrli''...davno je to napisao dečak Ćaza, istina i tada svestan svojih godina i ne znanja pa je i dodao:
'' Lako je meni, živ, o smrti pisati''.
A danas, nekih 15 godina kasnije, te reči imaju težinu pa su i istinite ali se javlja pitanje:
Šta raditi sa istinom?
Lakše li je podnosim?
Istine su razne i pišu ih pobednici a smrt je u mom slučaju dobila bitku ali je život pobedio,dela i sećanja jer za života se puno dalo pa se danas ne žali za izgubljenim.
Oproštaj i rastanak sa dragim osobama je uvek težak, čak i kada znamo da će se vratiti ali život namesti da ponekad poželimo da se pre vremena rastanemo sa voljenom osobom koja nam je život dala.
I ovom prilikom se rastajem od najvećeg borca,
večito nasmejane i pozitivne Barbi Legende!!!
Zahvalan sam spisateljici Megi o Farel što je napisala knjigu: '' Kada si otišao '' pa danas ne smatram da sam izgubio već upravo suprotno.
Posvećeno svim velikim ljudima naših života!
Ako se slažete samnom i mislite da ovaj tekst zaslužuje da ga vaši prijatelji pročitaju, molim vas da ga podelite sa svojim prijateljima na Facebooku i drugim socijalnim mrežama.
Hvala!
