Uvek me oduševi kada ljudi na osnovu izgleda ili nečijeg zanimanja donose sud o drugima.
Sa tom pojavom koja je toliko česta u našem društvu, sam se mnogo puta susreo i više ne obaćam pažnju na tuđe nedostatke jer po mom mišljenju, takav način razmišljanja veoma sužava pogled!
Pre skoro 10 godina sam sedeo sa jednom devojkom koju su nazvali roditelji i pitali je sa kime se trenutno nalazi?
'' Sedim sa momkom koji vozi za '' S.O.S taxi ''- bio je njen odgovor koji me je nasmejao.
Danas se stranke veoma iznenade kada me zateknu na stajalištu sa knjigom u ruci i gotovo uvek usledi pitanje: '' Vi čitate knjigu?''.
I nije mi jasno, čemu toliko čuđenje?
Nije ni važno da li ste taxista ili nešto drugo već volite li da čitate ili ne?
Ok, pitanje je i vremena kada su knjige u pitanju jer je dosta teško uhvatiti se u koštac sa ozbiljnom knjigom posle napornog posla, pa porodica i td.
Ja sam veoma sretan i zahvalan taxiju na vremenu koje mi je pružio i dozvolio da se družim sa svim divnim knjigama koje su mi ulepšale vreme čekajući vožnju na stajalištu, potom sprečile mnoge kolege da mi prilaze i zapodenu razgovor i ono najlepše, izgradile me kao čoveka!
Da, nisam mnogo čitao kao dete ali sam imao sudbonosan susret sa Hermanom Heseom kroz sažete priče koje su našle mesta u knjizi naslova: '' Čudnovata vest sa druge planete'' kroz koju sam malo i zašao u misao i duh, duhom prebogate Indije nakon čega je sve samo od sebe išlo.
Redale su se knjige i moja glad je bila sve veća pa su usledila sva Heseova dela, potom Markes i
'' 100 godina samoće, Ljubav i ostali demoni'' naravno i Borhes i mnogi drugi a Karlos Ruis Safon sa
'' Marinom i Senkom vetra'' je moj omiljeni pisac '' novije'' generacije.
Mnogo je pisaca i knjiga koje bi našle mesto u ovom tekstu ali ću izvojiti Srđana Krstića kojeg često poredim sa Srpskim Heseom jer je njegov način pisanja, nestvaran, sa njim imam utisak kao i sa Heseom, da me vodi, da sam ja taj glavni i sporedni lik, to je kao život, toliko nepredvidiv i lep u iščekivanju sledećeg koraka.
Srđana Krstića ne preporučujem osobama koje su baš ozbiljno religiozne jer mogu njegova dela shvatiti kao uvredu ili bogohuljenje dok sam ih ja s druge strane doživeo kao neverovatno strastvene ljubavne priče.
Srđan Krstić i njegova knjiga '' Mefisto i Zlatokosa'' su i zaslužni što je moj saputnik Dragana kraj mene danas, što je ona bila moja Zlatokosa zbog koje sam bio spreman svetove da pomerim, budem reka, more...planina ...
Preporučujem da potražite njegove knjige jer je on zaista dragulj Srpske književnosti i napisao je svega 3 romana: '' Mefisto i Zlatokosa, Ratnik i usne, Škola sreće''.
Vredi pročitati.
Spomenuću i Megi o Farel koju često spominjem u svojim tekstovima zato što sam kroz njenu knjigu :
'' Kada si otišao'', naučio da ljudima kažem šta mislim i osećam, sada dok su tu i hvala joj na tome.
Preporučujem '' Utorak sa Morijem, Petoro ljudi koje srećeš u raju'', kao i ''Marli i ja'' koju je napisao
Džon Grogan a reč je o urnebesnoj komediji koja govori o ljubavi a pas Marli igra glavnu ulogu.
Da, to bi bile neke od knjiga koje je pročitao sada, bivši taxista.
Razbite stereotipe i podelite ovaj tekst sa prijateljima na Facebooku i drugim socijalnim mrežama.
Hvala!
Razbite stereotipe i podelite ovaj tekst sa prijateljima na Facebooku i drugim socijalnim mrežama.
Hvala!