Ne!
Neću pisati o politici a ni o tome da je Zoran Đinđić bio heroj, najveći car ili izdajnik jer tu istinu nikada nećemo saznati.
Želim da verujem da je on bio istinski borac za ovaj narod tj sve građane i ovu državu i to će biti ugao ove priče
Vozio sam taxi taj dan; imao sam stranku koja mi je saopštila da je izvršen atentat i osetio sam neverovatan bol, gubitak nade u bolje sutra..
Tada je prestalo moje verovanje u bolju strašnjicu ali i u ideale jer kao mladić sam verovao da sa odlaskom Miloševića odlaze sve naše brige, svi naši neprijatelji, da bi shvatio da smo mi sami sebi najveći neprijatelji, mi smo ostali!
Svi danas svojataju Zorana, svi ga dižu u nebesa, svi su naslednici njegove politike a on?
Šta bi on danas kazao?
Pitam se da li će se pojaviti osoba u Srbiji koja ima snage i hrabrosti da objasni ljudima kako politika nema veze sa idealima, pričom i verovanjima?
Da ne zaluđuje mlade ljude a i stare...samo je interes bitan a tu nije važna stranka kojoj se pripada jer je svim strankama to cilj i njime se služe.
Tih godina, kada je '' Dos '' došao na vlast a u Novom Sadu su vladali najviše LSV i DS koji su svi po priči bili Autonomaši, ''branili i čuvali naše pare'' a da nam je Gradonačelnik Bora Novaković međ novosađanima zvan 10% a Branislav Pomoriški 12% što je bila javna tajna i tada sam shvatio da su naše pare njihove.
Lično ne želim da verujem da je to bila Zoranova vizija a ni ja se nisam za to borio, išao na proteste, bežao od policije...
I napominjem da mi nije ideja bila da polemišem o politici ili da delim ljude na ove ili one al su me izazvali Čeda i svi ostali koji se sada pojavljuju na TV-u, samo još i Koštunica da se pojavi pa smo kompletni.
Ako mislite da je ovaj tekst kvalitetan i da zaslužuje da ga vaši prijatelji pročitaju, molim vas da ga podelite sa svojim prijateljima na Facebooku i drugim socijalnim mrežama.
Hvala!