Na koji način?
Više je uglova iz kog može da se sagleda ova tema kao i način na koji se može doživeti.
Pre izvesnog vremena, sam vozio devojku koja je stopirala u gradu, tačnije Bul.Cara Lazara a ja sam se zaustavio misleći da joj treba taxi.
Veoma brzo smo se sporazumeli da je ona stopirala a ja sam joj ponudio da je povezem do štranda jer sam išao u tom pravcu na šta je ona pristala bez obzira što je krenula u pravcu bolnice.
Čim je ušla u taxi, zapazio sam da ima oko 20 godina, da ima poderotine na šakama kao i u masnicu na levom oku. Prilično je skromno odevena i za decembar veoma oskudno,smrzla se.
Takve osobe gotovo istog trena započinju razgovor sa taxistom, traže neku uslugu, uglavnom da pozovu nekog telefonom...Ispričala mi je priču o nezgodi sa cimerom sa kojim se potukla a ja sam predložio da promeni cimera a ubrzo je usledilo pitanje: '' Jesmo li mi radili?''
Taksirala si?-upitao sam je.
'' Ma, ne...jesmo li mi radili? ''-ponovila je svoje pitanje prilično ubeđena u svoje sumnje.
Kada sam je uspeo ubediti da mi nismo'' radili '', onda je pričala o svom poslu i tome šta njoj sve rade za tih 30 minuta upućujući na to kako je njoj teško.
Da, siguran sam da je teško i morao sam je pitati :
'' Da li si razmišljala o tome da nađeš posao?.''
'' Gde ja da zaradim 70e dnevno?''- bio je njen odgovor.
'' Onda, ti želim puno sreće u životu...''
To je jedna priča i jedan ugao te priče, dok je meni najžalije to što devojka ne shvata da ima izbora i da ona odgovara za svoj život dok postoje slične priče kao i osobe koje su primorane na prostituciju, nemaju izbora.
No, ovo je problem celog društva a moj mali doprinos tj pokušaj da sagledamo drugačiji ugao.
U narednim tekstovima ću ispričati druge priče koje su mi pomogle da bolje razumem devojke koje se bave ovim poslom.