Prošlo je više od 10 godina, tačnije 13, od kada sam prvi put vozio devojku koja se bavi ''najstarijim zanatom'', što mi je bilo isprva čudno, s obzirom na tadašnje neiskustvo, ali i nemoralno s obzirom na moje godine. A danas?
Pa, danas mi je sve normalno i ništa me ne može iznenaditi, dok devojke koje se bave tim poslom više poštujem od nekih '' finih'' koje srećemo po gradu.
Uh, teško je sve to objasniti u jednom tekstu pa neću ni pokušavati, jer svaka od tih devojaka ima svoju priču i nisu se baš sve upustile u taj posao zato što ga vole, po čemu se i razlikuju.
Nekim devojkama je to čist posao i one o poslu pričaju najnormalnije i to ne kriju. Njihova cena je uglavnom visoka, i samim tim je teže doći do njihovih usluga.
One većinom nisu iz Novog Sada, već iz drugih gradova Srbije.
Imaju porodicu koja koliko god to čudno i neverovatno zvučalo, nije upućena u njihove tajne poslove.
U našem gradu rade devojke na poziv kojima je to prelazno rešenje...
Susrećem se i sa devojkama koje su u celoj toj priči kao iz onih najgorih filmskih scenarija i nisu ni sanjale da će ikada završiti u tom poslu, koji nije posao već borba za dop, za još jedan dan, još jednu iglu.
Mnogo je tih priča i razlozi su razni.
Činjenica je da toga u našem gradu ima mnogo a da toga nismo ni svesni. To su naše sugrađanke.
Ja sam naučio da svakoga saslušam i probam da ne osuđujem.
A sa godinama su nekadašnje striptizete postale plesačice, pojavile se i Go Go plesačice
(šta god to značilo) kao i '' pratnja'' ali suština je ista.
Ознаке: Prostitucija kao najstariji zanat u Novom Sadu., Taxi priča Novog Sada
